Topola

При подножју стогодпшњих стена ЈГежали су уморни јунадп. Ал’ Анир се заплакао беше Те он стаде уздисатп горко. „Овде ложе чеда моја млада, Над п нонос гу је затрнан ми. Овај камен првога мп сина Тавнп гробак Рура означава, А она се впта тамо грана На гробнпду Аргону савила! Нујете ли тужне моје гласе, Децо моја, у кућама вашим? Ил ваљда у тихом лахорењу Благог ветра са мном говорпте Или ваљда у шумору грана?“ „Владаоче Инпстоне красне Еако наше чеда твоја млада? Ветровн нм преко гроба језде Алп зато снове нм не буне Онп и сад на днвљаче лове По лптовн, а у магли снвој, Те потежу убојпта копља II заппњу стреле за тетнву, Па вијају но кршевп сивпх Дивокозе, кошуте и срне А ветрови од муке јаучу,

322

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋ А