Topola

Да ме склони од ветра п пљуска. Хој месене, сијни пз облака, Засветлите впдела од ноћи! Нек ме водп благи какав зрачак Оном мест} г де ми Салгар лежи Ломан, трудан од лова дугога, Поред њега, лук, тетива, стреле II послушни хрти и огари. А ја сама морам да сам овде На обали реке кривудаљке. Река риче а ветар урличе, Па не чујем да ме дика виче: Па зашто ми Салгар задодњава ? Зар је своју погазио клетву? Ево стене, а ево и храста, А и хучне, ево, дико, реке! Ти ми рече ове ноћи доћи, Па Салгаре, што вером преврну? С тобом само хтела сам да живим, Да оставим и ода и браћу, Горде људе што нам јада творе, Међ родбином мржња нашом влада, Ал, Салгаре, ми се не мрзимо! Мучи ветре, мучи реко, Смилуј ми с’ на срде меко, Пусти, грло да ми виче

333

ПЕОМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА