Topola

Мог путника да довиче, Муј, Салгаре, ја те зовем ! Ево храста, ево стене. Ево Еолме, ево мене. Ла зашто ми, зашт’ не дође? Благо вече давно нрође! И месед се већ указа, По долн се нлнма блиста Веч се впде сиве стене Алп њпма на врхунцу Мог Салгара ннсад нема, Не чује се лавеж паса Долазак му да огласе: Сама овде самцпта сам. Ео су оно, штоно тамо На нустошу мртви леже? Ваљда брат ми ? ваљда драгп? 0 зборпте, говорнте! Тишина је, нема речп Ео ће ране да мп лечп? Ногннуше, мртвп паше Ервљу сабље покапаше. Ао брате мој рођенп Зашт' Салгара убп менн ? Ај, Салгаре, ај јуначе, Што мп верна брата смаче?

334

ПЕСМВ МИТЕ ПОПОВПЋА