Topola

Иа он узе лук и стреле II ловачко светло руво, Те Ерата издајшша На обалп мору слану Ухватпо, обеспо 0 дерову тврду грану. И он оде на лађнцп Да Дауру ку].и водп, Ал у истом, ал у трену II Армар се туде родп; Викну. дрекну; „Издајниче, Нек’ тп нема впше трага!“ II крплата, тровна стрела Усред срца згедпла га. Због Ерата спн ми паде На ко може твоје јаде, Да оппше, Дауро мпла, Кад му дугаа пзлетпла II кад је на лађп, јао, Пред ноге тп мртав нао?! Међ таласе Армар скочп Да пзбавп неву своју, Ал ветровп у највеКем Међусобном беху боју, На у гњеву бескрајноме ГазнесоЈпе чунак слабн.

346

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА