Topola

Нема црна мачка, нит’ с пилићи’ квочке, Да чепрка, квоче око трошне рочке. По авлпјп густа изникнула трава, А високи коров с плетером се мери ; У негдањој башти нема босиока, Нит’ у жутом дрепу цвећа у пенџери, Огњиште је хладно, а слабе и мале На авлпјских вратп браве зарђале. Ето, у тој кући живп моја мајка, Болана п тужна, слабачка и стара, Не пде јој нико, да је разговара, На кући јој врата нпко не отвара, Ал’ боме п јесу, к’о што рекох, брале, И браве и кваке давно зарђале. Ал’ пзба је чиста и очатлована, А намештај кућни у најлепшем реду. Мило ти је оку, на чисто уживаш: Погледао дувар, погледао греду; 71ред иконом светом кандило се блиста, К’6 јутарња роса сред зеленог листа. Клуппце, креветац и столице сламне, И двокршши долап, и преслица танка,

351

ПЕСМЕ ШГГБГ ПОИОВПЋА