Topola

30

da na sličnu svezu ne pristanem sama, koje oni nikad povladili ne bi. Toant. Toga bog ne veli, nego srce tvoje. Ifigenija. Ta oni nam samo kroz srdašce zbore. Toant. Zar ne imam i ja pravo, da ih čujem ? Ifigenija. Xježne glase, kralju, nadhuji vihorje. Toant. Zar ih čuje zbilja sveštenica sama? Ifigenija. Neka ih i vladar upamti pred svima. Toajit. Tvoja služba sveta, nasl'jedjeno pravo na Divovu gozbu primiče te bliže bogovim, neg divljeg zemlje rodjenika. Ifigenija. Radi pouzdanja, koje si mi silom izvinio tužnoj, sad pokoru trpim. Toant. Ja sam čovjek samo, pak će biti bolje, da o tomu više razgovora nema. A r’ječ, koju zadah, nek ostane sveta. Božica te obra za sveštenku svoju pak ostani njena; al neka mi prosti,