Topola

45

boljezan i radost, pa i spomen sama obuzme i tržne kroz cijelo biće, a za tim ga zgrabi mahnitost i strese, a njegova l'jepa i slobodna duša mah postane pl'j’enom nemilijeh srda. Ifigenij a. Ma kolika bila ta nesreća tvoja, zaklinjem te, daj ju zaboravi dotle, dokle budeš moju nasitio želju. Pilad. Onaj veligrade, koji deset ljeta svojkolikoj grčkoj odolio vojsci, sad leži u prahu, nit će ustat kada, al grobovi česti najvrjeđnijih naših svraćaju nam mis’o na barbarska žala. Tamo leži Ahil s’ svojim l’jepim drugom. I figent ja.Dakle, bogoslični, i vi već u prahu! Pilad. Palamed i Ajaks Telamonov ne će više videjt sunca u lijepoj Grčkoj. Ifigenija. Muči o mom ocu, a niti ga medju poginule broji, ah jošte mi živi, vidjet ću ga opet, ufaj, srce drago ! Pilad. Al tisućam blago, koji umriješe gorko-slatkom smrću, od ruke vragova. Jerbo bog im njeki, rasrdjen i kivan, na povratku spremi mjesto dična slavlja samo puste strave i plačevan konac. Šta zar ne dopr’ješe do vas ljudski glasi?