Topola

43

- Eto ja, izvan svih Ijepotom smamljen tvom, Mlieko psim, a ostavih imanje vukovom, Tim gorki i Ijuti ako piač i vaj moj Ne može ganuti na milos ures tvoj : Gani se, pravo je, veselo i rado Nesrećno na moje i pusto daj stado, U gorkom" mukanju koje te svedj moli, Da u smrtnom skončanju život moj ne boli A da ima Ijudski glas, još bi ti izreklo hloj tužni bitak vas, hud nemir, prilco zlo.

Skazanje osmo.

STOJKA SA SINOM, ZAGORKOM.

Stojna.

Ja te ištem i glasim i zovem svudira, A ti se za plasim vilama otira. Dubrave prik ove od stada ne bježi, Najpretlje ovnove vuku ti lupeži.

Zagorko.

Neka idu ovnovi i ovce najbolje; Stadu me ne zovi, ni mi je pasti od volje.

Stojna.

Na ki te rasap toj, ludjače, nosi biesj Od vila ka je toj, koja ti uze svies’ ?

Zagorko.

U ovemu, znaj, mjestu najl’jepšu, vil’ moja, \ r ečeras nevjestu na stan ti vodim ja.