Topola

dine roman, ili bolje epopeju u prozi »Deve tdes et treća«, u kojem je prikazao borbe u Vende-ji g. 1793. za vrieme velike revolucije, a htio je tom radnjom dokazati, da je napredak i čovječtvo iz te krvave borbe slobode sa despotizmom i zakona sa samovoljom siavno izišlo. Opisi su veoma živi i odgovaraju upravo onom dobu. To je on djelo napisao za pet i po mjeseci. 1 Sad se opet upustio u politički živoc budući izabran senatorom u Parizu. U to je doba (g. 1875.) počeo izdavati i svoje »Actes et paroles«. To je trilogija, u kojoj opisuje svoja tri progonstva; tu su mu sabrani govori i razne proklamacije. Godine 1877. ugleda sviet prekrasno mu djelo »L’ Art d’etre grand pere«. Tu je on opjevao svoje uživanje i milje baveći se svojom unučadi Georges-om i Jeannettom, 2

1 Taj je roman preveden na hrvatski i srbski. Hrvatski je prievod izdan u Kraljevtci god. 1875. Osim toga su prevedeni ovi Hugovi romani: »Rabotnik na moru« preveo Gj. Popović, najprije u svojoj »Danici«, a onda i napose izdao u Novom Sadu god. 1867.; »Siromah Klaudije«, preveo Vlad. Kikolić u Biogradu; »Na bielom hljebu« u novosadskoj »Danici« od go dine 1866.; »Jadnici« od Mite Rakića, u Biogradu god. 1873, God. 1878. počeo je izlaziti u »Straži« prievod »Istorije jednoga zločina«, koji je dovršen istom god. 1880. u podlistku biogradske »Samouprave«; »Zadatak«, noveleta, preveo Z. T. u »Viencu« godine 1870. Dramu »Lukreciju Borgiju« preveo je Fr. Ciraki, ali nije štampana kao ni druge Hugove drame, koje su u nas većinom prevedene i prikazivane bile. Od pjesama prevedene su ove; »Moskva« od J. E. Tomića, u »Viencu« g. 1873,; »Ljudevit XVII.« od T. Maretića, u »Viencu« g. 1875.; »Popievka« od T. Maretića i »Koprena« od J. Hranilovića, u »Viencu« godine 1876.; »Kapoleon II.« od M. Grlovića, u »Viencu« g. 1882,; »Fiat voluntas«, u »Viencu« g. 1886.; »Stella« od A. Harambašića, u »Hrvatskoj Vili« god. 1882. Ove su godine izišle u Biogradu »Pjesme protiv tyranije«, koje je po Hugovim »Les Chatiments« spjevao Dragutin Stanojević.

2 To je ona ista Jeannetta, koja se onomadne udala za Daudet-ova sina.

223

Victor Hugo.