Topola

као да дшпе какав дветак. Боже мој, како је сад тих. како је миран. п спокојан!.... Ко би рекао, да ће пз свога тога букиутп o.ivja. само док се пробуДи?

IY Нека шш даље теиа перо саме госпође Хенриковице. Ево iiCMO псппсатн из њених ппсама пексиика места, у којпма се огледа срећна природа ове милс жене, п пз којпх ћемо впдетп како се опоравља њезин снн: ,Бог и дупга, наш се Марко заљубно у море! У свако доба дана. видећеш га на оба.ш. Све што припада тврдој зелгљп. за њега пди не постојп, плп не вреди нпшта. Једпно море има прпвилегпју да сву пажњу његову иривуче на се. 0 њелг једином он мисли; њему се дпви, п у њега бленс. Чисто као да ши између њега и мора. Између створења овако малога п пзмеђу бескрајне пучпне, нека веза. нека симпатија, неко тајанско сродство! Покретан и иромемљив као п оно. ои трпи п све хвегове утпцаје; а потчвњен је и cßima његовп.м изменахш. Он је час немаран, а час бујан, као и оно што је час шгрно, а час замуљано. Немпран је и он, кад је морб заљу.вано, а стпша се одмах, како се оно емпрп. Он. истнна, по полгиње више о иловљењу ио зшру; алп како ли ме иогледа сваки иут кад год наш газда сире.ма своје безивоје и другс справе, да пде у рибу. Ове красио илаве очи. овако нежне, и овако пуне мббе, растоппло би стене у npuморју. II ја осећам, како се п xtoje срде топи.

20

ГАЛЕБОВА СТЕНА