Topola

дете, па ручасмо и ппсмо, да Бог поможе... Па итам, ако могу на кодак у Кожетнн. Е, добро, добро; да Бог да навек бп.ги снти (сви)! У здрављу, одо! Срећан пут, Ђеде! —Да Бог да п тебе! рече Анђе.гко, па окрену деђа п подвпкну: Листај горо, цветај Гаревице, У теби се рујно впно ппје, Рујно впно, медна мадваспја. Нема лица без ирвена винца, Ни хајдука без зелена луш. Мал.о даље па запева гору Романију, Старпну Новака п Дсли-Радивоја..., Свештенпк, пуних грудп н весела срда, продужп свој пут, а у себп рече: Еј, Бог те жпвео! Благо мајци која те родила т!ако весела п срећна!.... Кад је Анђелко дошао кућп, он пспрпча како је срео поп Гају, п како га нудио впном. Но кад рече, да га је пнтао, да ли је он оно варлекао, онп свп прсну у смех; неки му се чуђаху, а старпјп га као п караху, п учаху га да је требало да каже: је л’ ти, попо, тјаше, аон стуљп раменпма п, прпзнајућп у пола своју .неуглађеностД рече: Богме ја му реко’ онако ка што велимо свема људима, и он ми се не наљути

14