Topola

Један пут дођу Турцн на конак у његовога газде. То је бшго зизш. Турци се поскидаше с коња и уђоше у кућу, а њине коње ваља некоме вадатп бос по снегу. И та паст паде у део Анђе.гку: п он је то вршио сасвим зшрно и равнодушно, премиш.Ђајући тек у себп овако; Ја, грдне сиде турске: коња н оружја, опреме п пусата! Докде .ги ће и.м трајат’ царсто, ’вада Богу ?!.... После једног сата шетње одведе их у кошару п намири, па се вратн у кућу. У кућн прострта сдама око огња и покрпвена ћпдимима; огањ буктп, а око њега поседади Турцн и пуше тутун, гдедајући право у огањ. Мртву тишпну и мук тек по каткад пробпје по какп нејасан гдас, па опет ћут н мук. Домаћпн дворп, п не говори док се не гуиита за шта; остада се нељад одрасдпја ужурбада око спреме вечере; деца се скдонида, а девојке нису нп пздазиде на очи. Анђедко уђе, и седе у гдавње поред ватре. Турци се згледнуше, а најстарпји, впше перде, проговори п запита га: А је д’ зима, бре, крмку? Вада, ага, оно и није; испрва мадо озебоше (ноге), па посде претрнуше па нп абер; сад би твоје коње и напојпо бос, па не би’ рекао јао, одговори му Анђедко сасвим јасно п гдедајућн му право у очп.

15