Topola

шије, док ја дођем... 1 " ,А пошто га дајеш?“ ,Моје Еошпије дадоше неки 60. неки 61 —62, а ја иска’ бареи по 65 (пара чаршпских), па нико не хте...“ ,Трчп си, боиан чпко, те донеси мени; ја ћу ти датп по 70!...“ И оде чпча Анђедко; п не беше продано; п донесе; п даде Веселићу; али не по 70 но по 65 пара. „А зашто не, болан чико?“ Зато, господине, што нп од друге’ несам впше тражио. А тебе много ’вала, п Богу, што се намери’ на човека паметна. Е, знаш лп, господпне, да ме пзеде живп стид, кад мп насред чаршпје рече да дажем п да сам га нагрдно! Па у .нутинп не знадо’ шта ћу, но му реко’ онако ружну реч, а сад се кајем... А најгрђе мп беше, што су ми оно коншнје, па не могу да п’ прокажем.... Но, ’вала тебп, господине! Ада ми није стало до тога да Јови оставим коју пару, ни то не би узео од тебе.... (Веселић је после разлпо то вино у стаклад н износио га само онда, кад је имао најређе госте). 1876 год. упрвом рату Анђелко је био при станици трстеничкој. Неко га запита; „Бога, ти, чико, где је овде станица?“ Он одговорп: „Бога ми, брате, овде тп нема никаке Станице.“ ,Па како, веле онде је?!“ (показујући на среску канцеларију). ,Није ти брате онде, Бога ми, знај утврдо; онде сам ја сваки дан; оно је концулара, и онде је капетан.“ ,Е, па то је ста-

27