Topola

ница!“ „Богме, оно је нама до сад бпо капетан, и звалл смо га господпн Мнлан, а од кад ти се прометну у Станпду то ти не бп умео казат’!“ Ето тај старац, тај слуга, тај хајдук, тај домаћин, тај кмет, тај весељак, то причало, тај частољупко, та невпност п простота, тај самац п мученпк под старост; то је онај човек што се разговарао са мном о шумама п судбпнп ове земље, те је дао повода овоме моме послу п овој КН.ИЗИ : то је мој отац Ацјјелко нз села Стннншннаца, трстсничкога среза, крушевачкога округа. Сад да вам кажем како сам дошао до његове слпке, овако оригпналне. Пред другп рат 1877 год. у јесен наканп се те дође к менп у Београд. Ја п мојп друговп Љуба Мпладпновпћ, Мпленко Марковпћ п Мплун Ибровац проведосмо га напзменце по делом Београду. Једнога дана загледа се у Фотографпју где смо бплп мп тројпца, п познаде нас све, па се стаде чудптп; како ве нашара овако: баш ка н што сте; нстп вп, пљунутп де! Мп га одведемо у ФотограФпју, да му покажемо п то, п станемо као бајагп да га намештамо п да му показујемо како се' то радп. А слпкару кажемо крадом, да учпнп пзпстпнскп. Предузе слпкар п

28