Topola

прати ми то, прати ми оно; ја ти га, Бога лга пратит’ нећу! Јесн д’ чуо?.... Дође првп рат српско-турски, којп је Марију за срце ујео. Њен најстарпјп спн, Марпнко, погпну на Јанковој К.гпсурп с оне стране гранпце, пдућп Топдпцп, у седу Чупа.lпма, у једноме јурпшу. Несрећно непрпјатељско тане погодп.го га је посред темена, па пугајурпдо кроз врат и пзпш.lo под девп пазух, до под кожу. Маринка су одмах узедп с бојнога поља п донедп га у наш војенп стан. Одатде, на модбу његовпх сроднпка а по наредбп командпра батаљоног, један коморџпја с још једнпм војнпком пребаце мртва Марпнка преко коња п донесу га у Жупу. где је баш тада бпда берба впноградека. Марпнка донедп крадом, адп не сме нпко да каже нп Анђедку нп Марпјп. Дуго су се мунпдп, како да пм кажу. Марнја опажа неку хдадноћу п тугу око себе. Све гдеда у њу, док му се напуне очи суза, па побегне од ње. Ама шта вп је; којп вп је бедај ?! ппта она, а већ, веди, све ме обузпма нека зима. Бог ме, мајо, нпје вајда крпт’: браде Маринко је погпнуо, п ево донедп га мртвог пред Дпшпн подрум ! рече спновпца јој Певена. па груну у пдач

38