Topola

П ако цела земља не пште воду, но јој небо само даје, она се опет не љути на њу. Она је једва дочека. п поппје је коллко год може примити у себе. Она зна како су јој деца ненасита. Она зна, да ће јој је деца сву попптп, п опет пспратити у небо, па опет не марп нпшта, не љути се нп на своју децу, јер за њпх и жпвп п ппје ову воду. Како је то дпвно! Земља даје своју воду дрвећу (п травама); дрвље небу. Небо опет земљи, земља дрвљу, дрвље небу, а небо земљи, п тако вечно пде. Вода не стојп. Она непрестано путује. То је вечнн пут, вечнн круг њен. Небо п земља су јој крајње и главне станпце. Дрвље и траве, шуме п лпваде су експедпциона канцеларија земаљска, посредник пзлеђу земље п неба. Сунце, п топлота, што загрева н дпже воду, и хладноћа, која спушта воду, на кратко; т<лшература, која креће воду, јесте она невпдљпва сила, која је над нама и њом. Ето то је живот дрветов п шумин. ЈВода пм је осрана, а тоилота светп дух, којп их оживљује. Сада долазпмо на оно што је од највећега значаја за нас, а што ћемо после овога разумети веома ласно. Долази на ред питање: како стоје шуме према највећем злу у економпјп данашњега века ; према поплавама, према суши. премаграду, ветру. мразу, ит. д.

VI Шуме и поплава

Један пут сам пластио с оцем у лпвади. Он често има обичај да хвали и жали неки „стари срећан зе-

73

IЧУМЕ II ПОПЛЛВА