Topola

А“, а да се тужи и јада на данашњп ,грепши“ нараштај. Па почне од прилике овако : „Е, лгоје дете! Некад су нашп старн накашали овде по 70 —80 пласта, а ево нп ретко које године да накупимо 40—50 пласта! До скора су људи по два-трп коспиа једног дета дозшди и ударали друго, а сад по једно, па траје три-четпрп годпне, док не иструлп. Некад си с једне гпџе иогао по 10, 15 ока грожђа скпнутп; данас је бЦићетна годпна ако на гпџп пма 2 оке! Некад могаше с једнога снопа да пзиђе више жпта но сламе, а данас не можеш пз снопа шаку жпта да натресеш! Па то нпје одавно бпло. Ја сам утувпо, кад беше још турско, па бп спахија зашао по селу да купп десетак, па зађе пз нлве у шгву, од крстпне до крстпне, па сваку љуљне; па која му се највпше не покорп, он каже: ,бива, ова је спахпна.“ Па оно нема ни једне да не ваља, но се свака стисла ка’ вамен. Кад подигнеш онај несрећнп сноп на раме, оно све класје до земље дохватп, а онај веселнпк једва чека да га спусти! Онда клас беше клас, а сада веја н шупорак. Онда сп пз два трп класа могао да накруниш пуну капу, а сад окрунпш пуну врећу, па једва пзпђе бучук (шинлк), п то пола шуљчпво п буђаво. Хајдук (лопов) не могаше онда овцу лако да украде, а данас днгне овна ка’ јагње. Онда јарина беше боља но садћуна. Онда бачида не знађаше куда ће млеко, а данас деца немају чпм да се омрсе, а млога, ете, де дочекаше да немају нп на Божпћ нп на Васкрс чпм да се омрее!.... Пекад могаше човек само да пооре и бацп семе у земљу, па да чека, п дочека да не зна где му је глава од берпћета, а сад га п угарп, п орп, п гној, п уга-

74

3АГОР К II Њ А