Topola

ђај, п пдевн, па мале вајде Тако овп свет злоперни, зар, нешто згрешп Богу, па Бог мпдостпви, хвалипо н>ега, хоТе да га покара и опаметп, те да зна за њега?!... До скора не знађаху људи друго да опсују до оца п матер, и Турппн несреТнп псоваше веру, те људи пуше од њега п наупнше се; а данас мал.o дете, не уме још слпне да обрпше а псује крс’, пос , славу п закон; а несрећнп Моравци нп Бога не могу да оставе да богује на миру, но и њега, п светога, па пак, о, Боже, ме прости, што казујем, п свету Богородицу!!!... Па каже, да му Бог помогне п да му да некако добро ?! И, ето, од неко доба наваллше иоводњи, да нас вода однесе; сгЈше пз годпне у годину, све живо да погори; град да побије и људе и стоку, а камо лп берпћет ; па ударише некаки љутп мразеви знми; ветрови да однесу све; насташе гладне и неродне годпне; ударпше свакојаке болештине у ови јаднп народ: Бог свети зна, шта ће од овога злопатнога повека бит’ најзад?! Има те му се у песми поје, вели: За гором је село иомалено, По малено, ад’ је оки Лено, Ероз њега се ироћи не могаше Од момака и од девојака, II од оног двећа свакојака; Од селена и од калопера, Од босиља и од .трандавиља, Од кадиве маде и велике, II од оне нптоме ружиде.... А сад нити му ко сади цвеће, нити има за кога, но свет спопаде нека рђа те зарасте у ковраг....“

75

ШУМЕ II ПOТТ.IАВА