Topola

Нећу впше брду горе... Већ у дољп, драги брале, Сасе су ми продветаде, Па се журим, јер се чека Хој на мене из дадека! (Миденко). II није то гола појезија, но је то дела пстина, да шума шаље пољу свога лахора, и да шума расхлађује и иоље својим ветрићем. Она хлади поље. Она му п пзвор п потопп!. свој хладнп, „воднцу студену, испраћа. Она још даје ваздуху пару; од паре се правп роса. Што впше шума, впше паре; што впше паре. вшпе росе, више воде. Шума п росу даје по.ву. На кратко да кажемо: Шума иоји и хлади и иоље. Још нешто. Кпша пада из облака. Обдацп дете по небу, овамо, онамо, куд пх ветар носп. Свет вели: ено об.гака (с мора), даће Бог кпше ! „Црна зеиља исиуцала од суше", а жпто, воће, п цвеће, све се посушпло, п све једва чека кишу. Они пду чак с мора п прелазе земље п градове. Па где ће да се зауставе? Где ће да проспу своје благо које носе, своју воду? Где ће Да удари росна кшпа. Да поросп росна поља ? Залуд ће их многп кумнтп п преклпњати, да се зауставе над његовом отаџбпном. Залуд ће пх многа деца пз даљине слати својој мплој домовпнп п молпти: Ој обдаци мутна ока! Што на исток путујете...

86

ЗАГОРКИЊА