Topola

Л по врху дивно окићено Та све они.ч златним облацима Све златнима и све руменима. И врл.о су често ве.шка „брда 11 „окпћена“ пруменим“ и „зл.атшш“ облацима; а впсоке горе ретко кад и да нпсу; а највећл впсовп највећих гбра на свету скоро су свагда омоталп своју главу магловнтом чалмом. II колпко пута речне равнпде п поља желе ону кпшу, онај облак, што пх жељка са какога оближњега горскога п планпнскога врха ? Колпко пута Жупа желн да је Копаонпк п Жељпн оквасе? Колпко пута Поморавље пожелп оно злато, којевпдн око себе?! Кад Крушевљанп Моравцп впде прамен магле на Жељпну, онп кажу: „Бпће кпше.“ Кад зажеле кпше, онп га моле: „Замагли Жељпну!“ П Жељпн замаглп. И буде њему доста кпше, па се смилује, те п својој л:едној околпни пошље п з т делп ко.шко може. II запста. Високе горе п шуме вуку, хнатају л заустављају облаке, не само да њпма буде кпше. него и њпној околлнп. Оне дају кпшу равнпцама. Оне пх квасе п поје. Горе често довлаче облаке, те често н кпша пада. Често п по мадо, јер онда нема кад на небу да се накупп много паре п облака па да пљусне у један пут све. За то се каже: Горе расиоређују некако кишу, те нпје без н>е, а нпје је нп много. II сад нам је јасно, како стоје шуме према сушп. Својим хладом, хладе и поље, својом водом

88

3АГОР К II Њ А