Topola

3

не своје научно уверење. При том on употребњава разне начпне н разна средства према своме субјективноме. нахођењу, илп се држп школске традиције, плп уобичајенога пачпна, без самооталне критике. Правоме, стручноме педагогу даје пскуство повода за пречишћавање п утврђпвање педагошке теорпје; а другоме, обичиоме иаставнику служи оно само као олакшпца у механичком раду, којп је без пнтереса п за њега п за ученике. За вештпну образовања тражп се, поред стручне спреме пз наука п вештина, још п парочпта, педагошка, извежба.ност. Нпје довоњно знати некп наставни предмет, него је потребпо п умети га јасно п вешто предавати. Ова се вештппа прплагођује према разним ступњевима, образовања; тако па пр. она се друкчије показује у осповној школп, а друкчије у гпмпазијп, т. ј. друкчнје се предаје у једиој школп, а друкчпје у другој школп. Према томе се пишу п разлпчни уџбенпцп за разне школе. Педагог теорегичар пре he доћи до педагошке уметности, него школски ирактичар до педагошке науке. Краћп је и поуздаппјп је пут од теорпје к праксп, него од праксе к теорији, јер је идеа савршенпја од дела. Педагошка теорпја даје идеалам. илап образовања, којп се школским радом само делимичио остварује. Обриут је пут често лутање, рад без плаиа и без смпсла. Сад се траже паучпа, основа п научна спрема п за обпчне, релатпвио просте вештипе, као што је