Topola

8

само знање са непосредно дате садржаје, a нпко неће тврдити, даје то знање као такво нешто апсодутно идентично са тим самим садржајима, сваки y своме непосредном искуству осећа, да то знање долази од самог његовог ja, да je ja пдентпчно са знањем, са констатовањем датости непосредно датих садржаја. Распад свеоти y субјект и објект преставља дакле прву и најфундаменталнију чињеницу иепосредног искуства. Субјект као такав je без садржине, он je чист момент знања, момент свесности, он je оно што зна за објект, он je оно што свест чини свешћу. Субјект ce осећа цео и недељив y сваком садржају свести, јер je jedem субјект свеоан свих многоброЈних непосредно датих садржаја. Како je субјект без садржине (са чега ce и зове чистим субјектом, за разлику од тако званог садржајног ja, о коме fee бити говора y §-у 41) a један, то он преставља формално уединство свести, он сачињава форму свестш, којој као корелат одговара садржај свесши, који обухвата све непосредно дате објекте. Субјвкт као такав опажа само садржаје, он истина зна и за своју егзиотенцију, али само посредно, тиме. што констатује егзистенцију садржаја, y непосредном искуству ито треба изречно нагласити субјект није дат самом својом садржином. Да ли субјекту као формалиоМ моменту свесностп одговара ван непосредног искуства нешто реачно (реална супстанција душе), то питање спада y Метафпзику и са њпме емппрпчка Психологија нема никаква посла, њено je само да констатује егзистеицпју субјекта као нарочитог фактора y непосредном искуству.

§ 4 Реалитет и неилузорност свести Пошто на становишту наивног реализма постоје y непосредно датоме два битно разлпчна дела, један објективнп ii један субјективни, то ce на томе становишту не сматрају сви садржајп непосредно датога за апсолутно реалне, већ само они, који сачпњавају објективни део његов. Садржаји пак, који сачпњавају субјективни део његов, нарочито одпке сећања, сматрају ce за чисте иресШаве, за биће које није онако као