Topola

270

једне слпке имагинацнје, да би могла постати знаком појма. Јер појам не значи гомплу престава, већ оно што je опште y тој гомили, т. ј. оно што не лежп ни y једној појединачној престави као таквој, већ што ce y овој само да замислити. Асоцијациона теорпја не може да објасни факт општности логпчког појма. Све кад би ce уз реч и везивала множнна слика, мп.бисмо морали y свакој од ових иојединачно да нздвојимо оно, што чпнп појам y логичком смислу. Ако пак појам постаје тек издвајањем оног што je опште y свакој појединој престави, онда није потребно да je дата множпна престава па да постане појам, већ je за то довољна и само једна престава. Треба дакле показати да je могућан тај акт, којпм ce издваја опште од посебног y иоједпначној престави, na je тиме дата тачна психолошка теорија појма. То покушавају да покажу трећа и четврта теорнја. По теорији аперцепције издвајање општег на појединачној престави бива на тај начин, што наша пажњ.а постаје јасно свесна оног што je опште, a оставља нејасно y свести оно што je појединачно y датој слици. Актом пажње постајемо по тој теорпји јасно свесни на пр. да један троугао пма три стране и три угла, a нејасно смо свеснп да та три угла п те трп стране имају одређену велпчину. Међутнм овакав један акт аперцепцпје није могућ. Аперцепција постош доиста и ми опажамо јаснпје оно на шта обраћамо пажњу од онога на шта пажња није обраћена, али то су увек комплексни садржајп свести (упор. § 40). По аперцепционој теорији појма пак ми бисмо морали да јасно постанемо свесни чистих релација, a да при томе не будемо јасно свесни садржаја, који носе те релације, што je немогуће. Четврту теорију, теорију негацпје, ми ћемо пзнети овде само y најкраћим потезима, пошто je το теорија која ce први пут износи y овој књизн. Принцип њеног објашњења ми ћемо показатијна једном простом пргшеру, на правој линији. Права линија као појам обухвата све линије, т. ј. она нпје права лпнија извесие одређене дужине већ права ма које дужине. Како све праве линнје можемо замислити да ce налазеуједној правој линији, која ce y једном свом правцу продужује y бесконачност, то ће, ако смо y стању једнпм јединим пспхичким актом констатовати то продужавање y бесконачност, једна права линија y имагинацији, на којој смо извршпли један та-