Topola

271

кав акт, престављатп појам праве. Допста такавје актмогућан. Ако напме дату праву y имагинацији y једном правцу продужимо за један врло малн део, онда he ово продужавање бити идентично са захтеваним продужавањем y бесконачност, чим ce оно схвати као негација целе праве (не само као продужење њеног крајњег дела), јер he y овом случају то продужавање значитп негацнју одређености дате праве, дакле стављање једне праве чпја je дужпна неодређена. Тпмејепак појам праве дат. Akt продужавања праве пак не би пмао овај смисао негирања њене одређености, кад не би постојао субјект, који je услов да ce схватп линија као целина. Само зато наиме што je Ja једно п исто y свима деловима линпје, оно je y стању опазпти линију као целнну. Без недељивог субјекта као таквог не би дакле бпло могуће мишљење, не би био могућ акт мшпљења, којнм ce ствара логпчкн појам. Осим тога fr сам акт продужавања као такав je један слободан вољни акт, и он ie дакле нешто што долази од субјекта (упор. § 39). Логичкн појам био би дакле немогућ y свести, која би била без субјекта, одн. без момента свесности и без спонтанептета (без воље). Мншљење као такво пе може ce дакле свести само на слике имагпнацпје, већ тек кад ce уз слике пмагинације узме y обзир и субјект мишљење као пси> хичка функцчја постаје схватљиво. У даље извођење наше теорије ми ce овде не можемо упуштати. Поменућемо само да y мпшљењу, онако како ce оно фактички јавља, ми не изводимо увек функцпју негације на појединачној слици пмагинадије, т. ј. не чннимо ову увек променљивом (упор. § 32). При брзом чнтању на пр. ннје потребно да ce на престави сваке речн изведе акт негацнје, ми га изводимо само на местима где je το неошсодно иотребно. Тиме смо завршили Психологију појма; све остало што би ce о појму имало рећи спада y Логику. Сада прелазимо на Психологију суда. Као што с.мо видели, појам преставља један психички спој, алтт не спој слика имагинацпје, већ спој из слике имагинације и елементарних састојака субјекта. У логпчком смислу суд je синтеза појмова и потпуни психолошки еквивалент логпчког суда преставља спој психолошких појмова. Алп суд ce y свести јавља и y једном несавршенијем облику, y облику који не одговара логичком