Topola

289

ћаји, произведени услед њих, улазе као саставни деловп y сам афект. Сва ce дејства афеката ове врсте дају поделити y две главне групе, којима одговарају т. зв. сшенички н астенички афекти. Код стеничких афеката (као што су јарост, љутња, радоот и т. д.) наступа пре свега напрегнутост мишића, затим учестаност срчаних удара, проширење периферних крвнпх судова, услед тога навала крви y њих и појачање пулса, учестаност дисања и, y извесним случајевима, лучење жучи. Код астеничких афеката (као што су страх, изненађење, стид ii т,- д.) наступа лабавост мишића, смањеност обима срчаних удара, оужавање периферних крвних судова (само y извесним случајевима стид -—■ проширење крвнпх судова главе и лпца), услед тога слабљење пулса, затим често утицај на жлезде које луче оузе (плакање), или на жлезде y бубрезима (код бојазни y очекпвању). Са психолошке стране посматран стеничкп афект може бити како афект задовољства (нар. радост) тако ii афект бола (на пр. мржња), a το исто важи и за астенички (афект узвишенога с једне и афект бриге с друге стране). С тога афект, који y највећој јачини својој производи смрт (заустављањем радње срца), може бити како афект велике жалости тако и афект велике радости (овај последњп нарочито онда, када ce јавља изненада, т. ј. моментано достиже своју највећу јачину). Осим наведених физиолошких процеса, који прате афекте и емоције, од нарочитог су интереса као физички пратиоди њихови још и т. зв. изразни покрети (Ausdrucksbewegnngen), који ce јављају као покрети главе, лида, екстремитета као и целог тела. Међу овима опет највећу важност, као природнп свима разумљиви симболи емоционапних стања, имају покретн лица. Изразним покретима код људи п животиња бавио ce je нарочито Дарвпн y делу „Expression of Emotions“ 1872. Види о њима и y W. Wundt „Grundziige der physiologischen Psychologie“, 111 Bd. 5-te Aufl. s. 284—96. 0 психолошкој природи афекта могуће cy три теорије. По првој од њих сваки je афект продукт мишљења, одн. произилази из утицаја мишљења на емоцију. Класнчни преставник ове логичке (или интелек-

ПСИХОЛОГИЈА