Topola

290

туалистичке) теорпје афеката je Спиноза. По тој теорији љубав je на пр. афект, који постаје тиме што ce за преставу љубљеног објекта везује осећање задовољства. По другој, т. зв. емоционалној теорији, афект je сложено осећање, чији je карактер потпуно одређен емоционалним компонентама, које улазе y њега (преставнкк 086 теорије je y главном Вунт). По трећој, физиолошкоЈ (или сензуалистичкој) теорији, афект ce састоји y психичким корелатима телесних симптома, којн га прате, т. ј. y виталшш осећајима и чулним емоцнјама које су за ове ocehaje везане. Преставници ове теорије су Ланге и Џемс. По њима афект je немогуће замислити без телесних појава, које га прате. Одузмите, веле онп, онсше који ce налази y страху његов убрзанп пулс, његов немирнп поглед, учпнпте боју његовог лица здравом, његове покрете брзим и сигурним, његов говор снажшш π њешве мисли јасним, па ce он впше неће налазитп y стању страха. Нпједна од ове трп теорије међутим не одговара пстинп али свака од њих садржп један део пстпне y себи. Прва теоријау толпко je тачна, y колпко je афект једно духовно осећање које je пли дпректно шазвано једном преставом или ce накнадно веже за преставе. Друга теорија y толико je тачна y колико ce афект увек састоји из впше емоцпја, које теку једна за другом. Tpeha теорија пак y толико je тачна y колпко доиота y свакп афект улазе органски осећајп п осећајп напора y мускулпма заједно са одговарајућпм чулшш емоцпјама као саставнп деловп. Велпка разнолпкост афеката да ce на пме објаснпти само овом пооледњом претпоставком. Јер разнолпкост престава, закојесупоједине емоционалне компоненте афекта везане (у односу на које су оне локалпзпране, упор. § 21), није довољна да објаснп ту разнолпкост, поштоједна п пста престава може пзазвати разлпчне афекте. Тако псто само уласком органских ocehaja и чулнпх емоцпја као саставних делова y афект могу ce објаснптп извесне типпчне нове форме афекта, које не постоје код простих осећања. Ово последње односи ce наиме на узбуђујуће и умиру-