Topola

20

(ο методама ових званих реакционих експеримената упор. § 27), a који поред тога имају и значај квалитативвих експеримената (у односу на вољне феномене, уп. § 39). Не мање су важнп и ' експерименти, помоћу којпх ce утврђује обим свестп и обим пажње (уп. § 40). На послетку y квантптатпвне експерименте долазе и експерименти, помоћу којих ce утврђује брзина и трајање памћења и друге разне стране љегове (в. о томе § 34.) Први je увео експеримент y Пспхологију E. X. Вебер, a методологију психофизичког мерењајачине сензацпје нзобразпо оснпвач Психофизике Г. Т. Фехнер. Готово y исто време постао je од астроћома опажени факт „личне једнашше“ извор једној чптавој групи пспхолошких експерхшената (реакцнонп експерпменти). Исто тако п физиолошкн експерпмент на пољу Фпзиологпјечулапостао je пзворомпсихолошког експеримента на пољу Психологије чула. На послетку све те разне гране експерпменталндх психолошких пспитивања спојио je y једну целпну В. Вунт y своме делу „Grundzüge der physiologischen Psychologie (1-во пзд. 1874). Вунт je најекстремнпјп преставнпк експерименталне Психологије. По њему самопосматрање je могуће само y облику експеримента. Вунт ce за доказ тога свога тврђења позива y главном на прве трп замерке против методе самопосматрања. Међу тпм кад бн те замерке биле принцнпиелно тачне, онда нп експерименат не бп био могућ пошто je експеримент само једна нарочпта форма самопосматрања. Своје гледиште на методологију Пспхологије изнео je Вунт најопшпрније y својој „Логпци“ (3-te Aufl. 111 Bd. s. 162 —242). 0 методама квантитатнвнпх експерпмената најегзактннје je излагање y књизи А. Lehmann, Lehrbuch der psychologischen Methodik 1906. Ни метода самопооматрања ни метода експерпмента нпсу међутим довољне, да даду одговора на сва питања о природп психпчкнх феномена. Ociđi феномена, y којпма je самопосматрање па према томе п експерпментално самопосматрање прпнциппелно пскључено, има феномена чије ce особине не могу егзактно утврдптп нп једном нп другом методом просто зато. што су то тако ређи гранпчни феномени свести. У ову последњу групу спадају примерп пманентних илузија које смо споменули y §-у 4-ом. У овпма случа-