Topola

19

самопосматрања : το je посматрање психичких садржаја под нарочитим с планом изведеним условпма. И ако су овп уоловп увек спољашњи, тако да je сваки психолошкп експеримент урек пеихофизичке прпроде, ипак цпљ je његов само посматрање психичких садржаја као таквих одн. утврђивање њнхово, што je чак и онда случај кад меримо величпну психичких садржаја на основу физпчкпх дражи. Експериментом ce нови психички садржаји производе, a садржајп који су већ дати понављају п мењају. Експерименту je задатак или да утврди квалитативну природу психичких садржаја или да утврди њихову квантитативну страну одн. да их мери. Према томе имамо две врсте експеримента : квалитативан и квантптативан експеримент. Пример квалитативног експеримента je растављање оложеног хчузичког тона на један главни и више споредних тонова, даље утврђивање факта, да спајање површинских слика y стереоскопу y једну тродимензионалну рељефну слику не постаје кретањем очију, тиме што ce y мрачном простору стереоскоп осветли моментано електричном светлошћу и т. д. У многим случајевима квалитативним ce експериментом просто потврђују резултати добивени на основу чисте методе самопосматрања. Да су на пр. сензација и емоција два раздична елемента, да емоција није тон сензације, то ce да експериментално утврдити на тај начин, што емоција при варијацији јачине једне сензације не варира на исти начин. Тај исти резултат међу тим јасан je и без експеримента за онога, који уме пажљиво да посматра факта непосредног искуства. Исти такви пример имамо и y квалитативном експерименту, којим сеутврђује јединичност емоцпје y Једном датом моменту свести (упор. о томе § 21). Од квалитативног експеримента много je важнији квантитативни експеримент. Међу квантитативним експериментима најстарији су и најзначајнији они, помоћу којих ce мери интензитет сензација преко јачине спољашњих дражи (о методама тога експерименталног мерења упор. § 13). Затим долазе експерименти помоћу којих ce утврђује трајање психичких феномена