Topola

309

чпто je јасна ова радња воље y вољној интелектуалној пажњп, прп којој субјект изгледа пзгубљен за спољшг свет („расејан“ као што ce το y овоме случају погрешно каже). Невољна пажња, као што јој и са.мо име каже, неча.вољног акта y себи : y њој ce субјекTiiBHO стање пажње сводп поглавито на онај први фактор, ocehaje напора, и y њој аперцепцију y главном одређују саме унутрашње особине аперцепираних садржаја. Чулна пажња управљена je на чулне или реалне, a репрезентативна на идеалне садржаје. Од y једном моменту y свести датих садржаја сачињавају апердппирани садржаји поље пажње a перципирани поље свесгпи. Садржајп из поља свестп непрестано улазе y поље пажње и обратно: пажња ce „креће.“ Ако y свести нема поља пажње, онда ce такво стање њено назива расејаност; ова последња наступа увек кад je воља сувпше слаба да би могла да концентрира пажњу на једном одређеном садржају свестп (ово нарочито важи за слике пмагинације). На питање, да лп нпсјг могући више поља пажње y свести y датоме моменту, тешко je дати одређен одговор, али вероватно je да je το немогуће, и да y случајевима ове врсте постојп само брзо кретање пажње с једног садржаја свестп на други (одн. с појединпх престава y једном нпзу на поједине преставе y другом низу, нпр. кад једно исто лпце y исто доба п слуша и пише). Напослетку имамо нешто да речемо и о тзв. обимгу пажње обиму свести. У дефиницпји овпх појмова међутим психолози ce не слажу и отуда и разлика y резултатима експеримената, који су чињени y овом погледу. По Вунту наша пажња y стању je да у једноме моменту обухвати 4—6 раздвојених оптичких чулних утисака, a тај ce број подиже на 12 —18 ако су утисци спојени y један познат целокупан опажај (нпр. писмена y реч). Обим свести пак идентифицира Вунт са обпмом психолошке времене садашњости (упор. § 27) и према томе сматра да тај обим обухвата код ocehaja слуха, под ранпје поменутим условима (§ 27), четердесет утисака. Опшпрно излагање о појавама аиерцепцнје и пажње на!ш he читалац y монографији Dr. Е. Därr-a, „Die Lehre von der