Topola

310

Aufmerksamkeit“, 1907, затиму Pr. Jodl, „Lehrbuch der Psychologie“, Π-er Bd, 3-te Aufl. s. 86 —191 и s. 184—202. По Вунту пажња je идентична ca вољном радњом, и το невољна пажња са простом нагонском a вољна са сложеном изборном радњом (упор. „Grundzüge der physiologischen Psychologie“, ΙΠ-er Bd. 5-te Aufl. s. 331 —51.) Напослетку треба напоменути да тершш аперцепција употребљава Хербарт y смислу масе репродуктивнпх престава, које дејствују као готове преставе y дупш на све утиске и преставе, које ce y овој првп пут јављају, модпфицирајући их, одн. примајући их y себе (на тај начин Хербарт назива аперцепцијом y главном пој-аве аспмилације η компликацпје, упор. § 37).

§ il Самосвест Самосвест означава све.ст, коју субјект има о себи, друкчије речено, самосвест означава факт непосредног пскуства, да су садржаји свести садржајп једнога свеснога субјекта, факт знања субјекта за себе плп за своје Ja. Ja има два значења, једно уже и једно шпре. У ужем смислу Ja означава само формално јединство свестп, субјект који ce као цео п недељив налазп у свима свесшшсадржајпма, који суму датп(упор. § 3). У ширем смислу пак Ja означава целокупност свега свесног садржаја или п целокупност свести. У оба ова случаја пак Ja преставља последњи п највишп спој свестп; y првом случају спој свпх свеснпх садржаја, y другом спој тпх садржаја и формалног Ja. Прво од ова два Ja преотавља садржајно (или емпиричко) Ja за разлпку од · чистог формалног Ja. Mil ћемо овде говорптп о ове две последње врсте нашег Ja. Формално Ja нема никакве садржине y себп, оно ce састоји y чистом недељивом моменту свесностп, који зна непосредно за све многоструке садржаје свести, али за себе незна непосредно, већ само констатује своју егзистендпју констатовањем егзистенцпје самог свесног садржаја. Али п ако без садржине, ово Ja чини последњи живп центар сваке свести, п y свакој појединачној свести оно je по квалптету своме апсо-