Topola

313

вољне диспозиције чине y скупу своме оно што ce назпва карактером једног човека, ма да израз карактер има π једно шпре значење, y коме je идентичан са скупом свих психичких диспозидија (т. зв. карактер y пспхолошком смислу) ii једно уже, y коме je идентичан са моралпим вољним диспозпцијама (карактер y етичком смислу). 0 шшљењу, фантазпји п памћењу било je раније говора (упор. § 36, § 35 и § 34), овде имамо да говоримо о душп h о карактеру. Душевне диспозиције назпвају ce друкчпје Шемпераменпшма одн. темпераменти су y главном пдентпчни са душевним диспозицијама, ма да садрже y себи, као последице ових, и извесне вољне диспозпције. Темпераменти ce још из античког доба деле на четири врсте : холеричан, флегматичан, сангвиничан и меланхоличан темперамент. Док су емоције код холеричног и меланхолпчног темперамента јаке по своме пнтензптету, дотле су оне слабе код сангвиника п флегматика. Док су пак емоције код холерпка и сангвпника краШкоеремене т. ј. брзо ce јављају али брзо и ишчезавају, дотле су оне дугоШрајне код меланхолпка п флегматика. Остале карактерне особине темперамената од мањег су значаја, те их овде и не помињемо Од многобројних врста y којима ce јавља карактер ми ћемо овде поменути само следеће четири, које су најважније. Карактер je или сталан и променљив, или добар и зао. Сталност карактера односи ce на сталност мотива, који детермпнирају вољну радњу; несталност на несталност тих мотива (т. ј. исти мотиви нпсу код несталног карактера y стању да произведу увек исте одлуке и радње). Доброта карактера односп ce на позитивност мотива вољних y етичком смислу, a зао карактер постоји при негативности тих мотива. Даровима називају ce психичке диспозиције, које ce y поЈачаном сШепену доносе рођењем одн. наслеђем на_ свет. Таленш или дар y ужем смислу односи ce само на појачане психичке диспозиције интелекта, док карактер означава дарове душе и вољног карактера <ово je четврти смисао израза карактер поред горња три).