Topola

314

Талент памћења може ce односити на сваку од оннх шест страна памћења, о којима смо раније (упор. § 34) говорили, међутим најчешће ce говори о таленту памћења y смислу обима његовог, a с тим талентом je обично спојеи и талснт брзогјављања слика сећања и фантазије. Велике рачунџије и шахисти пример су оваких талената памћења. Талент фантазије претпоставља талент памћења y извесној мери a састоји ce сам као такав y појачаној способнооти апстрактивне и комбинативне фантазије. Комбпнативна фантазија, услед - брзине којом пзводп комбинадије слика дмагпнадије, приближује ове последње нејасним апстрактним сликама мпшљења, док су слике апстрактивне фантазије конкретнпје. Отуда апстрактивна фантазија преовлађује y уметности, a комбинатиина y науцп. Ова разлика конкретностп п апстрактности слика уметничке п научнпчке фантазпје паралпше ce међутим y великој мери тпме, што логичке релације, које научнпк изводи y својим слнкама фантазпје, смањују јако њихову комбинативну моћ док слобода уметничке фантазије од тих релацдјату моћ јако увећава. С тога уметнпчка фантазпја садржп y себп готово y подједнакој мери конкретност и комбпнатпвност слика и то je оно што чинп надмоћност талента фантазије код уметника над тим талентом код научнпка. Талент интелигенције претпоставља y пзвесној мерп како талент памћења тако и талент фантазије (док обрнута завпсност не поотојп y толикој мери). Талент интелпгенције y главном je тројак: талент оисервациЈе, талент матемаШички и талент дијалекШички. Талент опсервације састоји ce пз апстрактпвне имагинацпје с једне и индуктпвно-аналптпчког разума с друге стране : дух обдарен тим талентом. одликује ce y посматрању искуственпх чињеница п извођењу генералних појмова и правпла њиховом анализом. Талент математички састоји ce из апстрактпвне фантазије с једне и дедуктивно-синтетпчког разума с друге стране, док ce талент дијалектички састоји пз комбинативне фантазије и дедуктивно-спнтетпчког разума. Редак je случај, да један исти субјект пма два