Topola

24

метафизичка теорија акцептира као тачно гледиште субјективног идеализма y Теорији Сазнања по коме (в. § 3) сензације не постоје ван субјекта. По материализму оно што објектпвно постоји то су празан простор, матерпја п једпна промеиа њених перманентних делова (атома), кретање. Матерпја je несвесна супстанција, чији су недељиви деловп дискретно растурени y празном простору. У овим основним претпоставкама слажу ce екстремни и умерени материализам, алп ое разликују y објашњавању исихичких феномена. Екстремни материалпзам пориче апсолутно сваки реалитет свести. Свесни феноменп по њему су конфузно опажена кретања ; свест je дакле апсолутна плузпја. Међутим ово тврђење о апсолутној илузорностп свести y екстремном материалпзму преставља кретање y кругу, јер како може екстремни материалист закључити да материја п њено кретање постоји, ако je свест. којом ce егзпстенцпја тога двога констатпра, нешто апсолутно илузорно, нешто што y стварп не постојп? Кад бп ово последње бпло случај, онда бп и тврђење, да материја постојп, бпло потпуно илузорно. Осим тога немогуфе je рећп како y несвесној материји,. ма како спајањем њенпх атома постала комплицирана кретања овпх последњпх, могу та кретања пкада произвестп ма и илузију нечега што није кретање"? За разлику од екстремног умерениматериализам тврди, да je сензацпја реалан феномен, алп да постаје кретањем атома. Међутим п то je немогуће. Кретање, ма како било брзо п ма како комплпцпрано. остаје само кретање, т. ј. промена места, a не може постати сензацијом, јер сензација није кретање ма да. ii y томе материализам има право, почпва на кретањима „материје“. У осталом чим ce призна апсолутни реалптет свестп матерпализам отпада принципиелно, јер тада илп морамо свестп материју на свест (спирптуалплам) илп поред свестп признатп матерпју као засебну супстанцију (дуализам). Спирптуалпзам има као п две ранпје хппотезе два правца, један екстремни п један умерени. Екстремнп спиритуалпзам потпуно je супротан материалпзму п зато je назван иматериалпзмом. Његов je заступнпк