Topola

28

може ce навести прво, да je немогуће п бссмпслсно, да ce једна ствар (супстанција) јавља на два различна начина, y два атрпбута, који међусобно немају никакве везе. Недостатак директних веза међу атрибутима био би само онда могућан, кад би они припадали двема различним супстанцијама. Сшшоза пориче дакле баш оно што je нужно на становпшту монизма: утицајједних атрибута на друге. Осим тога кад бп Сшшоза имао право, онда би сваки атрибут чннио свет за себе и ти бп светови моралп показиватп потпуну аналогпју међу собом, те би, као што једна материална ствар утиче на другу, морао и један дух непосредно утицатп на друге духове, морао бп постојатп потпун, непрекидан каузалитет међу разнпм душама као што такав постоји међу телпма, што међутнм нпје случај, пошто не само једна душа не утиче пепосредно на другу негп ни феноменп једне исте душе не утичу y већпнп случајева непосредно један на другог (в. о томе § 7). Екстремни правац хппотезе о супстанциалном јединству пспхпчко.га и физпчкога развпо je Шелпнг. Док Спиноза тврдп, да су психпчки п физнчки свет феноменално разлпчнп, и да им je супстанцпја пста, дотле Шелинг тврди, да по себп нема разлпке између ова два овета, већ да je њпхов дуалитет плузнја, да y стварп постојп само једна супстанцпја, која нам je прпвпдно дата на два начпна: као субјект и као објект. Ова Шелингова хипотеза међутим y основи je немогућа; субјектпвна страна света нр може битп плузија, обмана, већ мора битп реална. На срединп између Спинозе п Шелпнга стојп Фехнер, који такође тврди да су физпчкп и психички феномени две врсте појава, али да су y основп једно исто, ■онако као што су једно исто издубљена и пспупчена страна једне крпве лпније. Али чак кад бп ово поређење као такво и било тачно, ипак ce не сме на основу могућности таквог пдентитета закључптп на фактпчност његову. Међутпм лако ce да показати да су пздубљена п пспупчена страна криве линпје две саови.м разлпчне ствари, које немају никаквог односа међу собом, пошто ce y ствари и не налазе на самој линији