Topola

30

међу obiix последњпх постоје исто тако каузалнп односи као π између физичких феномена, да je дакле ланац психичког каузалитета исто тако затворен као и физпчког. У овом параграфу ми ћемо дискутовати само тматеријалистичку формулацију принцппа психо-физичког паралелизма, пошто смо хипотезу пдентитета y прошлом параграфу упиштилп. За истинитост овог прпнципа, одн. првог тврђења његовог, говори факт да тоталптет психичких феномена свнх субјеката, узет за себе, не представља затворен ланац, да не преставља засебну, од физичког света одвојену целину, јер један дух не може да утиче непосредно на други, већ само преко тела с којим je спојен. Из овог факта прпсталице приншша психофизпчког паралелизма изводе друго тврђење да, пошто несумњиво постојп утпцај фпзичког на психичкп свет, каузалптет овог последњег мора потпцати из каузалитета материалних феномена, да je дух према томе скроз пасиван и да су сви тако званп утпцаји психпчког на психпчко y ствари утицаји физичког на физпчко. Две опажене •билијароке кугле, које ce оударају, не долазе, тако тврде присталпце пспхофизичког паралелизма, y каузалну везу т. ј. y субјективном психичком простору не преноси једна опажена кугла своје кретање на другу, већ ce το преношење врши посредно преко одговарајућпх каузалних веза и процеса y физичком свету. Кад хоћу да подпгнем руку, онда ce y свестп јавља престава покрета којп треба да буде пзвршен: коресподентне вибрације можданих ћелица преносе овоју енергију на моторнп центар, овај даље пнервира одговарајуће мускуле, те онп подигну стварну руку : то кретање стварне руке као фпзичка драж утпче на мо.ј чулни орган впда. преко њега на мозак п производи y моме субјектпвном простору впда кретање опажене руке. Прпсталпде пспхофизичког паралепзма тврде да пзмеђу овог кретања опажене руке и оне продходеће представе тога кретања нема каузалне везе, већ да каузална веза постоји само између вибрацпја y мозгу п контракције муекула j руцп, дакле између физпчког п фпзичког.