Topola

38

нервна je струја једна засебна снага, која није више природна енергија, већ ce налази на средини између свесног духа и природних енергија (витализам). По другој теорији нервна je струја засебна природна снага као што су то магнетизам, електрицптет и т. д. По трећој пак нервна струја je једна комплексна природна енергија, која ce y крајњој инстанцији сводп на остале физичке енергије. Виталистичка хипотеза владала je y Биологији до прве половине 19. века и пропала je тек са јачим развијањем Органске Хемије. Међутим кад ce y најновије доба показало да није тако лако свести процесе y организму на физичко-хемијске, витализам je добио опет новнх присталица. Принципиелно узев витализам je као рационална теорпја могао постојати само до Декарта, док још није био јасно одређен појам духа, док je дух схватан као нешто што лежп на средини између свесног и несвесног. Увиди ли ce пак једанпут, да je дух свест, онда мора све што je несвесно припадати физпчком свету, тако да ce природа има објашњаватп строго механистичкп. Друга хппотеза основана je поглавито ради објашњења спиритистпчких феномена. Међутим с једне стране ти су феномени сувише хипотетичнп, a с друге стране вероватност једне такве само за извесне делове материје везане прпродне енергије врло je мала (од знатнпјнх модерних прпродњака Оствалд je једпни присталпца те хипотезе). Према томе остаје нам трећа хипотеза као највероватнија. Она je до сада постављена y два облика, од којих један прп објашњавању ставља тежиште на механичке (фпзичке y ужем смислу) процесе (механистичка хипотеза), a другп y хемијске процесе y нервима (хемијска хппотоза). Механистичка теорија сматра да ce нервнп процес састоји y претварању актуалне енергије (енергпје кретања) y потенциалну енергију (и то онда кад нерв мирује) и обрнуто y претварању потенцпалне y актуалну (кад нерв ради). Међу тим ова je механистпчка теорпја нетачна, јер je несумњиво да y нервпма постоје комплициранп хемијски процеси, којп постају услед органске топлоте. Даље та теорпја ставља нервне про-