Topola

62

живља на првом појасу, граничном с правом Арбанијом. Јер све док је други појас са својим српским живљем представљао озбиљну препону арбанашкој пустоносној реци, он је уједно био наслон православном живљу првога појаса и мост преко кога је тај живаљ са: првог појаса одржавао везу с једнородним и једноверним живљем на даљем, трећем, терену, где је у компактној маси био српски живаљ. Кад је пак други: појас, после догађаја од 1737 год. са проређеним. српским живљем, попустио и кад је у њ у већоЈ мери продро арнаутски елеменат из праве Арбаније и поарнаућени Србин са првог појаса, он престаје бити потпора и наслон православном српском живљу са првог појаса, који услед тога губи везу са једнородним живљем на даљем терену. На таЈ начин навалом Арнаута и Арнауташа у други појас први највише губи и његова отпорна снага постаје у толико слабија, што му се после овог догађаја улгањује и број свештеника, без којих је, видели смо, тешко било простол! народу да се одржи и да одоли свилш искушењима. Без тих својих подстрекача на отпор лгухамеданству, прост народ, остављен салшл\ себи и изложен насиљима сваке врсте, и који је своју народност гледао оличену у православној вери, брже се подвргава л\ухалгеданизирања и арнаућења.

А да би се још више погоршало стање православног српског живља уопште и у тпм крајевима посебице, и да се створе што повољније погодбе за мухамеданизирање, после 1737 год. прво долазе на управу српском црквом странци, који су, постављени од турских власти, штитили њихове интересе и гле-