Topola

134

њују ce онима из другога. Није друкчије ни с мислима. Људске мисли треба да ce узајамно допуњују, да ce исправљају. Сваковрсне мисли потребне су напретку. Нека, дакле, постоји слободно и смишљено размењивање мисли пзмеђу малих и великих, између породида и народа.

Разговор

Да би ce размењивале мислп треба разговарати један с другпм. Обпчан облик општења међу духовима je разговор. Разговор je права вештина. Цео свет зампшља да му je позната ова вештпна. Ho, y ствари, мало их je који je познају и који je прпмењују. Међу онима који себи ласкају да су y овој вештпни правп мајстори, налазе ce брбљивцп. Варају ce. Брбљивац je y разговору оно што лажна, нетачна, нота y музици. Лажно и нетачно одсвирана нота може оместп цео оркестар. Довољан je само један брбљпвац па да покварп цео разговор. Изречена je строга казна над брбл>пвдем y самом пмену које му je дато. Овај je израз један од најружнијих, најнедопадљивијих; он означује ружан поступак, ирекор за неупутност. Брбљати не значи говорити. И доиста, брбљпвац извптоперава реч, чини je гадном и ружном. Говорити без везе и без смпсла, пустити да с усана потече бујпца речи, о којима ce не водп рачуна, тпм речпма поплавпти сву своју околину, како je све то одвратно! Брбљпвац прекпда другимареч. На крају крајева он не разговара нп с ким, он говори сам са собом. Гаднн су брбљпвци. Онп су довољни сами себи, сами себе задовољавају, и не запажају да им ce свак руга. Слушају сами свој ronopj не заморавају ce, док њпхови слушаоци.