Topola

145

уноси y диекретву Геометрију нешто што, по пређашњим нашим извођењииа, нпје обухваћено y првом и четвртом постулату њеном. Говорећп о'четвртом постулату ми смо видели, да je дискретни простор могућан само под претпоставком, да су последњи елементи његови реалее природе, јер je само- y том случају величива њихова равна 1, и према томе ko'mзозиција простора из њих могућа. Овај нови трећи постулат међутим тврди, да поред реалнах тачака постоје y дискретном простору и иреалее тачке, т, ј.„, тачке које нису испуњене никаквим реалним садржајем, овај постулат изгледа дакле да негира донекле пређашњи постулат. У ствари он га вимало не вегира, већ га само допуњује. Јер иреалне тачке, које овај псстулат претпоставља, такве су природе, да je внхова егзистенција немогућа без реалиих тачака. Иреална тачка наиме могућа je само као тачка која раздваја две реалне тачке, иреална тачка могућа je само између две реалне тачке. Али и обратно, реалве тачке нису могуће без иреалних тачака које их раздвајају : претпоставка реалаих тачака повлачи за собсш нужнии вачинои претпоставку иреалних тачака, две реалне тачке немогуће су без иреалне тачке која ce налази на средини између њих (отуда ja и називам иреалне тачке средњим a реалне средишним тачкама, пошто су ове воеледње носиоди ових првих). Као год што Фиктивва тачва С континуиране Геоиетрије раставља линију AB y фиктивне половине АС н СБ (сл. 1), исто тако мора између

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ. 10