Topola

146

две реадне тачке A и В (сд, 2) постојати иреална тачка С, воја их раставља : овотврђење je нешто што непосредно издази из самог посматрања q две дискретне тачке које ce додирују, то je тврђење дакде једна непосредна иату- д» в итивна чнњеница. сл. 2. Сам Факат иреадних тачака y дискретном простору не може ce одрицати, ади оно о чему може бити дискусије то je, да ди je ведичина иреадавх тачака равна ведичини реадних тачака т. ј. равна 1, иди je вихова ведичина, за раздику од ових посдедњих, равна 0, иди je њихова величивавећа иод 1. На први погдед изгдеда даје само друго тврђење тачно. Јер иреадна тачка, према самој дефинидији њеној, јесте тачка без икакве реадее садржине, па каво смо ми ведичиву реадне тачке баш зато ставиди да je равна 1, што je та тачка испуњева реадном садржином, то би из тога непосредно сдедовало, да je ведичина иреадне тачке равна 0. Међутим то тако изгдеда да je само на први поглед. У ствари чии смо ми ведичину реадее тачке ставиди =Г, ни морамо одмах и ведичвну иреалне тачке ставити бар да je = 1 просто зато, што су и једна и друга, с чисто квантитативног гдедишта, y истом смислу тачке. Из квадитативне испуњеноств реадне тачке ми смо закључиди да н>ена квантитативна вредност као тачке не може бити 0 већ мора бити равна 1, из квантитативне вредпости њене пак ми смо y праву одмах закључити да je и квантита-