Topola

13

допустити, да асоцијација може бити 'важан фактор за постајање нарбчито-сложекијих чустава. Уопште је пак каквоћа чуства, као што се то показује баш код компликованих облика, мање зависна од представа, које су непосредно у свести, но од првобитних склоњености и од старијих тековина свести. Како бисмо иначе могли об.јаснити очевидну подобност развијања у душевном животу, при ком се- развијању нарочито сва сложена чуства јављају као саразмерно касни производи? Ово се пак доказује тим фактом,. што смо увек упућени на раније стечене утиске и. сзезе мисли, када год хоћемо да рефлектујемо о основу такозваних сложених чустава. Из тога истиче дабогме веома честа потрешка, што преносимо у природу чуства и такву рефлексију, од које се ни најмањи траг не находи у психолошком опажању. Тако се н. пр. интелектуално чуство пристајања. може схватити само тако, што се старије интелектуалне тековине сусрећу с новом мишљу пристајући. на њу. Али како ми нисмо непосредно свесни о оном старијем реду мисли, но га тек касније можемо себи предочити, и то често после мучне рефлексије, то нам, не преостаје друго, но да примимо, да се наша свест својом реакцијом на какав нов утисак одређује представама, које су у њој раније биле присутне, ако саме те представе и нису назочне у свести. Исто је тако опште познато, да код виших естетичких чустава играју главну улогу асоцијације непосредних представа с готовим представама у свести. Стога естетичко уживање и тражи дуго претходно образовање. Где тога нема, ту остаје свест равнодушна управо пред савршенијим уметничким облицима, или долази пред њима у забуну, јер за .спољашње утиске нема унутрашњих односа, којим истом они спољашњи утисци могу изазвати своју чуствену вредност. Али ни овде не би било оправдано.замислити дејство овога асоцијативног фактора у естетичком уживању у облику готових асоцијација. Рашчлањавање је једнога