Topola

14

уметничког дела различито од естетичкога уживања. У најгорем случају може анализа сасвим поништити уживање, пошто ће непосредна моћ утиска бити потиснута рефлексијом, у најбољем га случају хможе појачати, пошто ће и саме подстакнуте представе бити нов извор за естетичка дејства. Увек се дакле враћамо на то, да се само чуство не састоји у непосредно присутним представама нити у њихову одношају, но у повратном дејству свести на представе, и то дејство, када га рашчланимо, указује на односе, у којим се находе непосредно присутне представе према ранијим. У ов.им односима каснијих представа према ранијим налази своје релативно оправдање и Хербартов покушај, да се душевни покрети изведу из механике представа. Али не само да се та механика држи на сумњивој основи него се против њезина хипотетскога преноса на душевне покрете јављају још и нарочите двоумице. Чуства и нагоне објашњава Хербарт искључиво као дејства представа, које једна на другу утичу својим квалитативним особинама и својом јачином. 0 афектима тврди, да не.зависе никада од садржине представа, него само од степена,. у коме представе потиомажу или прече једне друге. Радост и жалост, нада и страх су му само формална стања, код којих никако и не долази у обзир бно, чему.се радујсмо или чега ради бол осећамо, чему се надахмо или чега се.страшимо. Беспристрасно посматрање свакојако неће моћи пристати уз овај наук, као ни уз онај о првенству.. чуства. Ни он не одговара фактима, но Је унапред склопљена хипотеза пренесена на факте, хипотеза, која се не може потврдити искуством, али се и овде као у другим тачкама супроти искуству. Исто тако важна појава, као што је неограничена зависност душевнога покрета од читаве склоњсности и целокупне тековине свести, као да је н он.а, -да смо и о чуству свесни као о једноставном стању или догађају. На како било разнолик начин да се и мењају чуства у времену, то се ипак чини, да је душа