Topola

сваког тренутка само на јгдан одређени начин покренута или потресена. На први поглед као да се томе супроти егзистенција двојних чустава, код којих су бар два чуства једно поред другога, Код неизвесног очекивања потреса нас једновремено и страх и. нада, сумња се састоји од пристајања и порицања, комично пак постаје, као што се узима, из мешања и контраста чустава. Зацело би се погрешило, кад би се узело, да ове двојне душевне. покрете изазива само нагла сукцесија. јер се особеност ових покрета састоји управо у једновременим разноликим компонентама њиховим. Али с тиме је већ .указано нато,'да такви душевни покрети нису збир разних чустава, но да из ових полази једна резултанта. Као што дакле сложена представа постаје од многих саставних делова, тако исто могу уделовати и у једном душевном покрегу многа .чуства као његови елсменти. Ну док' се у нашој свести могу бесумње одржати више представа, која једна на другу не морају приметно утицати, дотле, као што се чини, резултује из више једновремених чустава увек једно једноставно стање. Нема више душевних покрета једнога крај другог, него само један једини, који уосталом може. бити више или мање сложен, и који се непрестано мења у времену. И према томе, кад говоримо о јединству свести, као да нас јединство нашик чустава на то побуђује, јер ми можемо у исто време бити свесни о многим невезаним представама, и обратно, у онрм је јединству душевнога покрета и сведочанство за то, да ту имамо- посла с једном врстом резултујуће силСј у које се компоненте, од којих је сложена, већином не могу више разликовати посебнце. Како не можемо себи дати непосредно рачун о начину постајања ове резултанте, то нам не остаје ништа друго, до да примимо, да се душевни покрети оснивају на душевним догађајима, који нам долазе до свести само својим крајњим дејствима, а да код њих 'уделују првобитне и стечене особине свести. Према томе је и

15