Topola

нашем душевном жпвоту показује безгранпчне могућности, и да тако створи један нов, актпвнпјп живот. У развитку сазнаша човечанства наука заузпма, такорећи. широку ср ед п ну. Произишавшп из практпчкпх потреба она je енергнчннм одгајивањем себе омогућп.ча и ставпда у дужност једап чисто теорискн само посматрачкп однос према" стварима. Њој није иотребно да ппта: »одвуда«. и »куда«. Напротнв, ово je питање управо проблем фплософпје и њена облЈ&т'. Наука je средина, а философнја почетак и крај, алфа л омега. Философ тражи порекло свима живимсилама у човеку, да би потом помоћу науке одредио њпн крајњж цжљ. Такво посматрање света, мучно стечено, иостаје онда вера п програм. Наука, уметност и религија можда he онда моћп да нађу жижу у таквој философијп, која je окренута животу и која ra потпомаже. § 6. Подела философије. Од Грка смо наследили поделу философије у трп дела, која je кратко време после Аристотела, дакле од почетка трећега века пре Христа. постала општа. Та се трп дела зову логжка. физ пк а и етп i; а. Под лсЦиком се разумевала наука о оунању, о законима мншљеп.а. о критеријама дстине. а доцније и наука о вероватноћи. Ф и з и к а je обухватала науку природе, фплософпју природе. космологију, као и учење о људској души п њеној судбини. Додније се јавља име метафизика, под којом се разуме наука о бићу. т. ј. о ономе што независно од нас мора да важи као суштина ствари насупрот томе како нам оне изгледају. Метафшика има да захвализасвојеимеслучају, штојемеђу Аристотеловнм списима онај који се бави тим највппшм питањима по реду долазио иза физике. па како није нмао свога имена означен je као нешто што стојн иаање (ха џгхи. rd cpvav/A). Име и појам одржали су се до данас; алп би ппак томе делу философије више доликовало име он т олог II је, т. ј. науке о бићу. Под етиком се разумевало учење о људском моралу; само што према појму, којн су старн имали о њему, то je више бпла наука о највишем добру него наука о суштини моралне дужности. Као део етпке сматрала се по .ттлка т. ј. наука о држави и њеним облицима. Науку о лепоме и о уметности обрађнвали су Плато и. Ари ст оте л, а особито JI лd т ин, само што у старо доба није она сачињавала никакав стални део философије.

- 15 -