Topola

Подела философжје у логжку, физику н етику остала je меродавна кроз цео средњж век, а и данас још служи за основпцу у пржказима историје философије. У новнјесу време нарочжто Б а к о од Верулама (1561 —1626) и Хр. Волф (1679 —1754) дали друге поделе на психолошкој основн. Крптжчкж рад Кан т о в основан-је на много темељнијој додели. Овај мжслжлац, којп je прокрчно нове путеве, предузео je велики покушај да у структурц људскога духа нађе услове за објективну вредност нашпх логичких. моралних ii естехскжх судова. Time Еа н т не желн шшошто да гамо констатује пспхолошке чжњеннде, већ je уверен, да je усцео да докаже без прпговора општу вредност нашпх одлука из чистог т. ј. од нскуства независног ума, пз чисте воље и из чистога осећања. Дакле, у својој Критицк чжстога ума не даје нам Ка н т психологију већ фплос о ф и ј у сазн ањ а; у својој књизи Постављање основа метафизицп морала« п у својој »Крптпци практичнога ума«- —даје нам философију воље, а упрвом делу своје »Критпве моћи расуђивања«. где расправља o'e ст е тс кн м ироблемнма, даје нам философију o'cehaaa. II ако ja сада полазжм од другог стаповишта него К а н т. п у мпогоме се принципијелно разликујем од њега, нпак мж се чннп, да архптектонска конструкдија његове Крптике пружа најподеснпји оквпр за прегледно ж у жсти мах једжнствено излагатве најважнпјпх фжлософских проблема. Дакле, у жзлагању које следује ja се иршивучујсм потпуно поделп коју je Кант жзвео, са понекпм моджфжкацжјама, које су постале потребне развнтком фжлософпје од њега до данас. Почећемо дакле као Ка н т фнлосо ф и ј о м сазн а њ а. Прво he се ту расправжтп пжтања о м 6 г у ћ н о ст и и о гр а нжцама људскога сазнања (Кржтика сазнања). Томе he се пршчључжтж жспжтжвање пор ек ла, развитка ж циљ ев а људске акцијс сазнања (Теорија сазнања). Потом ћемо. се осврнути на пр е дм е т сазнања, па ћемо расправљатп у једном даљем одсеку проблеме м е та ф и з и к е пли о н т о л о r и ј е. Овде he нам се такође пружити прилика да се упустжмо у основна пжтања ф и л о с о ф и ј е пр и р о д е ж ф п л о с о ф п j e р е л ж r и ј е. У једном даљем одељку о путевпма и джљевпма е ст е тп к е, показаћемо онда, да je учење о естетском ужжвању п о важностп уметности у стварп само фнлософжја осећања. Философпја в о љ е тражж да утврди услове и норме за људске акцжје. Као практпчна фдлософпја илж етпка она сачињава од вајкада важан део фжлософскпх сжстема. Али je последњпх година

- 16