Topola

показивао увек одлучно штЈфвнб груди и ■стегпуте песниде готове за бфбЈ. уС: ; : \ ј Тај човек био је мој дед. под самим Ртњем. Прнчају Уат|д ајргајала месецима неочешљана, Љо не имајући никад одмора од ци испољно је своју дрску и смеону прнроду, у којој ће доцније да буде толико несавитљивог и заповедничког. Ја сам га запамтио већ стара и изборана нрошлошћу. Био је малог раста, плећа необично шнрокнх. Његови седи, дебели бркови одударали су јако од свежег и младоликог лица, а испод густих н над очи наднесепих обрва гледала су право у лице, и просто убијала, два необично црна и сјајна ока. Ишао је нраво, избачених прсију и високо дигнуте главе, а у његовим хитрим и оштрим корацима било је толико кочоперпости малих људи. Руке су му биле увек позади, те је његов став имао нсчег задиханог, нечег што прети, а по свему томе запажао се човек поуздап у себе, који је прошао животом Једним јединим путем, не осврћући се, У томе захуктану телу становао је бујап и несаломљив дух, дивља отпорност према старости и вечита младост. нетакнута шдинама.

Био је плаховит као пролећни поток, и да у ■свима изражајима његове природе није било толико искреног и незадржаног, био би неразумљив за оне који су га позпавали. Он се врло лако поводио за ■залетом свога духа, али је често знао увидети неправду коју никада ни.је хтео признати, само је после тражио иачина да ,је поправи и да умири савест. У таквим трепуцима љутине, очи су му бпле сјајпе и секле као оштрица у сикире. Нико није могао подпети његов поглед, у коме је било нечега пепокретног и продирног као у орла. Исправљао се тада целим растом, заузимао претећи став, те нам се чипило да је већи од јаблапа, а његов глас добивао је сплап израз воље, спаге и убедљивости. Пред жељом да буде саслушан до краја и без одупирања, за-

29

ДО ПОС.ЛЕДЊЕГ ДДХЛ.