Topola

оваки узвиси над тегобама живота. под којима се падало, те су сви били жсдрпени у борби и, лишени свих идеала, чекали смрт са поверењем. Око њнхових гробова скупљало се потомство н са чуђењем гледало у слике урезане на каменој плочн. .На питања, на узвике бола и јаук чупан заједно са крвљу из срца, одговарао је одјек који се одбијао од планина и губио се пољем. Како их ја све добро знам! Њихове појаве уре■зале су се дубоко у душп! Ја читам сваку мисао на њиховом лицу и познајем нм сваки покрет. Био сам тако далеко од њпх, за време изгнанства на Крфу, па ипак је преко залеђених албанских планнда долазила до мене успомена на њпх, н љушкала се на таласима. Шуштање мора ирелоснло их је, те се на валовима приближавала и нихала мајчина успаванка из детињства. Бнле су ништавне све песме сирена пред тпм удаљеним шапатом којн је ветар носио у себи п предавао га мору. Тада сам носио мрак у души, али Је у ушима брујао пзмешани жагор мојих планина, од којих ме је одвојила судбина. Сви ти којнх нише нема, исто су оно што и ја, јер у себп носим њихове нагомплане болове п патим и за њих и за себе. Њихове грешке сносим већ толпко година, па пдућн жнвотом, посрћем под слабостнма. Хтео сам се ослободнти злокоби која ме Је стално пратила, и подлегао сам. Толико сам пута био уверен да сам се отео утицају њену и да сам, борећи се дурашно, разгрнуо истину живота. Све је било узалудно. Путови су ми бпли унапред одређени, п кад год сам хтео сврнути у страну и одморити -се, осећао сам како би ме нека невидљнва сила шчепала за врат и поново стављала на стазу посуту жеравицама. Ја сам ишао посрћући даље, носећп у себи крв која се палила п уништавала тело. Знам ја за тешке дане кад мп је било хладно, кад сам дрхтао, био тужан п кад нисам знао шта је то олакшати се сузама највећег дела бола. Идући кроз живот. Ја сам увек имао ноћ пред очима; за зору сам знао

60

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРЈТА.