Topola

би изазватн оправдан протест свих других великих сила и створити последице чији значај може бити од ширих димензија. Ииак, да не изгуби утицај код Срба, цар је наредно да се на љих обрати већа пажња и да се заштите од Портине освете и суровости. Веома је вероватно да је Србима већ

раније, у Земуну, казано како су слаби изгледи да ће цар дати пристанак на поднесени нредлог и да су они ради тога дошли на другу комбинацију.

Кад заштиту Србије неће да преузме Аустрија, као први и најнречи сусед, онда за Србе нема друтог излаза него се ббратити на једноверну и еловенску Русију. Ма да је она, у познатом уговору на Криму, Србнју пренустила утицајној СФери Аустрије, ииак се веровало да тим није ирестао јбсн интерес за срнскп народ и његову борбу са старим непријатељем и српским и руским. 3. маја 1804. уиутиле су српски вођи из Остружнице једно дугачко писмо рускоме посланику у Цариграду, А. Италпнском, казујући му и жеље и невоље свога народа. Русија, која је помогла толиким хришћанским земљама, нека не остави ни њих под турским игом. „0 блажени! 0 нреблажени Избавител.у! вапили су онн, поспеши и на& у Сербији живушчеје Христианство . . . избавити и от остроти иаша вси ослободити.“ Оии отворено траже да дођу

„под крило трона руткога" и да се помоћу са те стране ослободе, увек још сиремии да лојално врше своје обавезе према султану. Да то јасно покажу, они су се обратили и њему, тражећи и отуда заштите против дахија. Мисао о слободи, ирема томе, није још била и мисао о самосталиости, о слободи потиуној. Устаницима се још увек радило, у главном; само о томе да сломију насил.е дахија и да обсзбеде своју широку самоурраву. Аутономија је опгате сматрана као у тај мах жељена слобода. Одушевл.ење је, међутим, расло, и са Ђурђев-даном српска војска достигла је имиозантан број од близу 25.000 л.уди. С узбуђењем еномиње нрота Матија Иеиадовић сабирање сриске војске иред Београдом. „Војска иева и врло весела;

ал’ кад прође господар Ђорђе, па уз параду сву војску: „Добро дошли, браћо!“ поздрави, и кад га видоше и шегове речи: „Добро дошли, браћо моја, ерпски соколови!“ чуше, верујте, децо, да ту није војник остао који запевао није, а многи је старац радоене сузе

КАРАЂОРЂЕВА ЗАСТАВА.

(Налази се у Српском Народном Музеју у Београду.)

проливао, кад је тако дочекао. И преко свег Дубоког рекао би да не само војници певају, но да јс и шумар и сваки листак на дрвету људски гдас узео и пропевао; и тако са певањем у Остружницу 8. маја на конак дођемо“. У устани-чке руке падају Пожаревац, Смедерево и многе мање варошице. Турци су опседнути у Београду, и сви им испади отуда завршавају се губицима без икакве користи.

Обавештена о читавом покрету, 'Порта наређује босанском Бећир-паши истрагу. Његов изасланик бива у Бео-I’раду дочекан веома дрско; дахије, шта више, неће уопште да преговарају са њим. Срби му, међутим, указују све иочасти. Та разлика у ионашању оставља разумљив утисак, и извештај тога