Topola

22

обиЧних просечних људи (говоримо оњему као о иовбкуретких способности, о генију), у другоме слабије (запажамо његове настраностп наивностп и необичне склоности). Из тогаследи ово. Геније се разликује од своје средине, није интелектуално потпуно здрав, у н>ему постоје многе физиолошке п психичке празнине. Трпи од лудила прогањаља п мегаломаније, или од верског лудрша, или, још нешће, од психичке епилепсије. Паскал у 11 години ствара геометрију п обнавља физику. Нпје и то чудна аномалија кад дечак уместо да се игра замишља ствари које одрасли учптељп нпсу оили кадри у2O векова ? И зашто онда да се чудимо што је Паскад пораноик ? Карданус је до своје 15 године пропашао и измислко више ствари него стотину других обичних људи. И онда да се чудимо ако је још од 6 године друкчијп од свију, паранопк и мегаломан ? Да би неко бко Паскал плп Карданус треба да је болестан, т. ј. ненормалан. Треба дакле са Ришеом схватптп да је генију немогуће имати псту пслху, исту интелигенцију као и нормалан човек, управо зато што не личи на остале нормалне људе, што је болестан, ненормалан. Немадакле сумње, Ломброзова теорија о дегеперацпјигенијане разликује се много од схватања Макса Нордау. Могли би рећи да је разлика у овоме. Док Нордау мисли да се болесни карактерп јављају тек за живота генија као последица његове генпјалпости, то су по Ломброзу донети на свет, урођени су, нису последпце генијалности већ њихова неопходиа појава пратиља. И још нешто да кажем. Ломброзо се у главном бавио телесним ознакама злочинца и генпја. А то је и схватљиво. И Лорпа то напомиње. Настојао је на утврђивању анатомо-физполошких карактеристика рођеног злнчинца п урођеног генија, јер је у