Topola

првоме реду антрополог и лекар. Али не занемарује друге моменте. Јер већ у првим издањима својих књига говори о угицајима социјалним, психичккм и геофизичким; а што те утицаје није довољно ни истакао ни обрадио, и што се у главноме задржао на особинама тела не смемо му пребацити. Квалитети који сачињавају урођеног генија, и урођеног злочинца, присутни су још пре њиховог рођења, али да би се испољили —• потребни су извесни утицаји после рођења. У данашњем научном језику рекли би да ти квалитети сачињавају генотип али да су потребни утицаји средине да би се претворили у фенотип, у злочинце односно у геније. Ломброзо говорећи о генију спомиње утицај температуре сродине. Као што су лудаци немирнији у топлијим данима, као што се лјдило највише јавља у мају, јуну и јулу, тако је и генијални моменат лети чешћи: Волтер, Бифон, Русо, Наполеон необично воле топлоту и сунце, загревају радну собу и лети. Тако и Бајрон, Хаине,Спаланцани,Леопарди,Лесаж и други. ЈТомброзо верује иу угица] расе, у утицај који је у схватању Ђиусепа Серђиа попримио облике дивне теорије, значајне, и актуелне. Ломброзо даје карте распрострањизања песника, сликара и музичара у Италији. Објадињава их климатским утицајима. То нам најбоље доказује да нема стварне опреке између гледишта Макса Нордауа и схватања Ломброзова. Нажалост, и они сами и њихови ученици, нису били свесни ове чињенице. Изложивши овако укратко Ломброзову теорију генија требало би детаљније да видимо да ли је Ломброзо успео, да ли је пре свега оправдао своје теоретске засаде, и друго, да ли је створио иову науку, науку о генију, каогато је створио криминалну антропологију. То би нас одвело далеко. Укратко да кажемо први је завео експериментални метод позитивних

23